ЗАВИСТ, МРЖЊА, ОСВЕТА

Завист је честа емоција.

Завидимо другима на лепшем изгледу, бољем послу, квалитетнијем ауту, већем знању, летовању у Грчкој и свему ономе што немамо или што не можемо да приуштимо себи. Сматрамо то божјом казном, хиром судбине, пакошћу друштва. Осећамо се повређеним и љутим. Дато нам је да видимо, али не и да додиренемо и пробамо. Сваки пут када угледамо објекат наше зависти бол који осећамо због тога постаје све јачи, те на неки начин осећамо се превареним и пониженим и шта више, имамо осећај да нам "они" то намерно раде, како би уживали у нашој ускраћености. То није поштено.

Из праведног бола - кога упућујемо свима и никоме, рађа се љутња која брзо прераста у мржњу. Мржња може бити већа или мања, боље или слабије прикривена, али је ту, у нама. Напајана свакодневном завишћу брзо расте, шири се и грана, те врло брзо испуњава простор читаве наше личности. Њени плодови су опори, а хлад никакав, али кога је сад брига за то, од безброј израслих, изабраћемо најчвороноватију грану за батину којом ћемо успоставити правду. Хоћемо освету.

Наћићемо неког ко нам је - а чешће, неког ко нам није крив због тога и на њему ћемо искалити бес наше освете. Тиме нећемо бити лепши, нећемо имати бољи посао, квалитетнији ауто, више знања, летовање у Грчкој, али ћемо се барем некоме осветити зато што немамо ништа од тога. Нека и он осети бол празнине наших живота, који су другачији него што бисмо то хтели. Нека пати.

ДВЕ ВРСТЕ ЗАВИСТИ

Завист, Мржња и Освета представљају другу групу емоција које Его најчешће користи. Природа зависти може бити двојака.

Понекад, завист може бити позитивна.
Увек када вам се свиди нешто што неко други има и што бисте желели да је ваше, осећате се ускраћеним и због тога доживљавате слабији или јачи бол. Можда је у питању комад одеће, друштвени положај, брачни статус, технички апарат, ниво образовања... или било шта друго што у вама буди завист.
Како год, ви доносите одлуку да уложите озбиљан напор, те да у наредних неколико дана, месеци или година - уколико је у питању већи циљ, остварите или поседујете предмет ваше зависти.

Иако то није био лак задатак, уз доста одрицања и труда ипак сте успели да остварите постављени циљ, чиме ваш осећај зависти нестаје, а замењују га радост и задовољство због оствареног циља.

Често пута, завист је негативна.
Када говоримо о зависти у негативном смислу, онда је то увек у питању трио - Завист, Мржња, Освета.

Завист представља емоцију ускраћености, која врло брзо прераста у мржњу. Мржња је емоција која је усмерена ка одређеној особи (или особама) са јасном намером да јој се нанесе зло. Оно што јe најуочљивије, јесте страховит енергетски набој који носи у себи и који доводи до тога да особа испуњена мржњом, постане опседнута особом коју мрзи, чиме потпуно губи свој унутрашњи мир.

Временом, мржња се све више накупља, постепено расте, јача и толико се "згушњава" да добија свој материјални израз - oсвету. Освета представља физичку акцију којом се жртви уништава узрок зависти или јој се на неки други начин наноси зло, што доводи до тога да она пати. Завидна особа успева да сопствени бол - који због зависти и мржње осећа, пребаци у освету и на тај крајње једноставан начин, пренесе га на жртву. Стога, њој освета представља једини познати начин путем кога успева да се ослободи бола који је сама створила, и тиме опет поврати свој унутрашњи мир.

Да додамо да када је мржња у питању, код ње највећу опасност представља њена способност копирања, јер она може потпуно да промени особу и на неприметан начин је претвори у оно, што је и сама до тада мрзела, а да уопште и не буде свесна тога.

Опраштање
Можда је ово право место да нешто више кажемо о опраштању, јер је оно директно повезано са завишћу, мржњом и осветом.

Зашто је тешко опростити?

Изгледа да се на то ретко одлучујемо, јер када решимо да некој особи опростимо нанесену нам неправду, злочин или било шта друго чиме нам је створила бол, у том случају се одричемо оног дела сопствене енергије, који смо уложили у изнуђену и наметнуту нам реакцију - која је несвесна и енергетске природе је.

Када су у питању лична сигурност и заштита, оне особе чија се свест потпуно поистовећује са Егом имају низак праг толеранције, па су им психолошке одбрамбене реакције брзе и жестоке, чиме и у енергетском смислу штите себе несвесно затварајући ауру, чиме спречавају губљење животне енергије.

Код особа код којих Его - урођеним путем или као последица духовног развоја, има слабо дејство, праг толеранције је много виши, одбрамбене реакције су им благе или потпуно изостају, па током сукоба или касније самим чином опраштања - који се са психолошко/енергетске тачке гледишта сматра поразом, губе велике количине животне енергије.

Зато када говоримо о опраштању насталом услед злостављања, треба знати да жртва није злостављана зато јер је лоша и у шта злостављач жели да је убеди, већ напротив, најчешће је жртва, јер је као особа много боља од свог мучитеља. Због доброте и љубави коју осећа, она трпи и опрашта стално злостављање, надајући се да ће на тај начин помоћи свом мучитељу да се и он присети љубави у себи. Наравно да ово никада, али баш никада не даје ефекта, већ злостављач жртву презире и ужива у њеном болу.

У оваквим случајевима душевни поремећаји код злостављача су толико дубоки и јаки да се он никада неће променити, па уколико се жртва не одлучи на трајни прекид сваке везе са њим/њом, онда јој следеће две животне станице најчешће представљају болница, па гробље.

Уколико пак успе да се трајно одвоји и прекине сваку везу са њим/њом, онда се опраштање намеће као део процеса исцељења и обично тече на следећи начин:

- у првој фази жртва свесним чином опраштања (најчешће) губи енергију којом је њен Его аутоматски реаговао пружањем отпора злостављању и ту енергију сада присваја злостављач-вампир. У зависности од тога да ли је у питању обичан или Психокинетички Вампир, као и од личне сензитивности и количине изгубљене енергије, ово може довести до здраствених поремећаја и болести, а понекад и до појаве превременог старења.
Истовремено, опраштање ће јој омогућити да се ослободи енергија бола и мржње насталих током злостављања и помоћи јој да прекине енергетску везу са злостављачем.

- у другој фази јавља се потреба за исцељењем Развојне Свести Душе, чија је суштина измењена и обојена болом трауме злостављања. Можда се лично вама десило или сте пак чули некога да каже како га "Душа боли" - несвесно додирујући руком предео између срчане и грлене чакре, где се Развојна Свест Душе и налази.
Тек након њеног исцељења комплетирају се процеси опраштања и исцељења трауме, па особа може нормално наставити живот.

Додуше морамо бити искрени па рећи, да и у случајевима када дође до потпуног исцељења трауме живот особе никада неће бити исти, као што је то био пре њеног настанка, што не значи да ће бити гори, већ да ће бити другачији. Зато га не треба упоређивати са стањем пре настанка трауме, већ га усмерите ка оним стварима, којима сте одувек желели да се бавите.

За оне који се не баве духовним развојем, успостављање везе са особом која ће их искрено поштовати и волети (као и они њу), представља проверен начин зацељења траума.