СМРТ, ВЕЧНИ ЖИВОТ, ПОВРАТАК

Супротност животу, јесте смрт.
Углавном приказивана у лику скелета са својим оруђем смрти, Косач је стална опомена људском роду да је живот крхка и привремена биљка, чији раст може изненада и сурово бити прекинут.

Наравно, за тако нешто нам не требају посебни докази - свуда око нас смрт стално кружи, а каткад и из нашег живота отме нам понеко драго биће. И када први талас бола прође, у свести почну да нам се роје питања:

- "Зашто смрт није узела неког од лоших људи које лично знам, уместо мени драге и добре особе"?

- "Зашто толико боли"?

- "Родим се једном у 4 милиона година, проживим 70-80, онда умрем и никада се више нећу родити. Где сам био, шта сам радио и шта је уопште сврха таквог бесмисленог живота"? - само су нека од питања која постављамо.

Ако сте атеиста, осећаћете помешане љутњу и бол: бол због губитка вама драге особе, љутњу због неправде живота и зле судбине, док ћете њену смрт доживљавати као лични пораз и предају пред јачим и често пута непредвидивим силама природе. Међутим, на неки суров начин смрт вас понекад отрезни и присили да још једном проверите листу ваших животних приоритета и понекад чак и схватите да никакво богатство, слава и моћ не могу помоћи ономе, коме је истекао песак живота.
За вас, смрт представља коначан крај - потпуно и трајно гашење свести.

Уколико сте пак верник може доћи до кризе ваше вере, нарочито ако је у питању смрт детета.
"Каква може бити кривица малог, 3-годишњег детета, да би било тако сурово кажњено. Какав је то бог који узима невину децу" - питате се.

Много питања, а одговора ниоткуд. Уместо њих, смрт најчешће чини да вам у устима остане само укус пепела и горчине. Па и поред тога у извесној мери ипак доживљавате неку врсту утехе, с обзиром да све религије заговарају живот после смрти. Добри иду у Рај. Лоши иду у Пакао.

Трећу групу чине разне духовне групе, које смрт доживљавају као завршетак једног од многобројних живота и повратак у духовни свет.

У суштини, постоје три основе замисли: Смрт, Вечни Живот и Повратак.

Смрт је замисао Ега.
Его се плаши нестанка и морамо признати да за то има доста разлога, јер тренутак смрти аутоматски покреће постепен процес његовог распада на основне честице физичке, емоционалне и мисаоне енергије од којих је створен, те оне сада бивају развејане широм Универзума. Его тиме управо престaje да постоји и такав какав је био, никада више неће ни постојати. Када се следећи пут родите, аутоматски ће доћи до формирања неког другог Ега, као ваше нове Привремене Свести.

Вечни Живот је замисао која се заснива на идеји, да у зависности од тога како се понашате и како проживите овај садашњи - а уједно и једини живот, у складу са тиме, биће вам одређено будуће место и начин, на који ћете вечно живети у духовном свету.

За Развојну Свест Душе смрт је пак само Повратак, јер сте ви део ваше Душе, која пребива у духовним димензијама и која вас с радошћу ишчекује. Самим повратком у духовни свет постајете свесни читавог претходног живота и у потпуности разумете све грешке које сте починили, али и све правилне изборе и напредак који сте остварили, па та искуства и спознаје творе уједно и основу за неки од ваших будућих живота.

Самим доласком у духовни свет прихваћени сте са посебном пажњом и љубављу, које вам врло брзо лече све ране нанете током земаљског живота. Иако су на овом нивоу сва духовна бића прожета енергијама Љубави, када је у питању Повратак Развојне Свести Душе детета, њу прихватају духовна бића чију је количину Безусловне Љубави и степен нежности једноставно немогуће описати. Окруженo толиком љубављу, оно се врло брзо ослобађа трауме изазване прераним напуштањем своје земаљске породице, те убрзо бескрајна игралишта Духовног света радосно одјекују његовим смехом.

Смрт као производ Ега
Елем, од свих набројаних, вероватно нећемо погрешити ако претпоставимо да за већину људи смрт представља најлошији и најнелогичнији избор. Па зашто је онда страх од смрти толико раширена?

То је зато, јер нам је Его пријатељ.

Стање свести детета је такво, да оно има потребу да му неко објасни како свет функционише, да се стара о њему и да га штити. Не занемарујући напоре ваших родитеља и других особа, ипак је Его тај који се најискреније и најпожртвованије - 24 сата дневно, брине о вашим интересима и заштити.

- "Не позајмљуј свој камиончић другим дечацима да се играју са њиме, поломиће му точкиће" - говори вам он, а ви му наравно не верујете, па вам зато врате камиончић, али без точкића.

- "Не воли искрено и пуним срцем другу особу, јер ће то злоупотребити и раниће те" - саветује вас, и ви наравно не слушате његов савет, па бивате преварени и рањени.

- "Не позајмљуј колеги новац који му је хитно потребан, јер га никада више нећеш видети" - упозорава вас, и ви не прихватате његово упозорење, па зато никада више не видите ваших 100 евра.

Било је потребно само неколико, ређе двоцифрен број "немој" и "јесам ли ти говорио", да бисте прихватили истину да су одлуке вашег Ега паметније од ваших импулса Љубави. Кад год сте га послушали, нисте погрешили, јер се он увек брине искључиво о вашим интересима. Брине се о вашој сигурности, благостању, успеху, задовољству. За разлику од многих лажних, он вам је једини искрени пријатељ.

С обзиром да се до сада већ безброј пута доказао, ви убрзо одустајете од сопствених импулса Љубави и Несебичности - који су се показали погрешним, одбацујете их и почињете да живите живот вашег Ега. Наравно, он је презадовољан, јер управо ви представљате његов неопходан извор енергије-живота, а да тога нисте ни свесни. Једино што квари ту хармонију, јесте Смрт. С обзиром да сада ви његов живот осећате као свој, онда и сами почињете да се плашите смрти.

А читава иронија састоји се у томе да сте ви - Развојна Свест Душе, бесмртна свест. Ви Неможете Умрети. Ви се само можете вратити у загрљај своје Душе. За Его, то је Смрт. За вас, то је Повратак. Духовни свет представља ваше право место рођења, планета Земља је само позориште испуњено сценографијом, коју ви користите како би у некој од представа - кроз безброј улога, поново препознали и освестили своје таленте и квалитете. Када се представа заврши и завеса спусти, ви се враћате кући. То је Повратак.

Нестанаком страха од смрти, не значи да постајете неопрезни или неустрашиви, или да одједном себе излажете непотребним животним опасностима, већ то да живот прихватате с љубављу и пуним разумевањем, чак и када је често пута неправедан и болан према вама. Его прихвата живот само када је испуњен пријатним искуствима, док Развојна Свест Душе користи болне и тешке тренутке, као прилику за даљи напредак у присећању своје праве духовне суштине.

За оне који можда размишљају о започињању процеса престанка идентификације са својим Егом, треба знати, да ће се то врло брзо и јасно одразити на читав ваш живот, јер процес са собом носи доста проблема, бола и тешких одлука.

Уосталом, како напустити свог најоданијег и најискренијег пријатеља?