О ПЛАКАЊУ

Плачете ли?
Да ли су можда нека прочитана књига или одгледани филм, покренули деценијама запретени и скривани бол у вама? Да ли су вам низ лице клизиле сузе заборављеног бола, које сте брже-боље успели да зауставите? Да ли вам је због тога било непријатно, нарочито ако сте се налазили на јавном месту?

Ако вам се било шта од овог десило, не секирајте се, са вама је све у реду. Ви сте здраво људско биће које је успешним кориштењем моћи самоконтроле, управо премостило мали тренутак слабости. Штета коју сте при томе претрпели је минимална и ако имате среће, нико од ваших заједничких познаника то није ни видео. Вратите на лице израз нерањивости и моћи и храбо наставите даље - где год да...

УПОЗОРЕЊЕ: Уколико себе сматрате истакнутим представником мачизма, даљи садржај овог текста може код вас изазвати одређено душевно узнемирење, те вам у том случају препоручујемо да га не читате.

Плакање представља један од начина на који људска врста изражава емоције.
Бол, страх, губитак, разочарење, неуспех и још мноштво других емоција, свој природан начин испољавања доживљавају путем плакања. Плакање на природан начин чисти већину нагомиланих и заосталих негативних емоција, представља сигуран знак да ваш енергетски систем функционише одлично и говори о томе, да сте способни и вољни да осетите широк спектар животних енергија. Плакање је ваш пријатељ.

Нажалост у Еголенду - који се заснива и функционише на принципу моћи, оно представља потврду ваше слабости, кукавичлука и не-моћи. Плакање је први знак који упозорава да са вама нешто није у реду и који ће међу вашим познаницима покренути праву лавину нагађања и теорија. И против своје воље постаћете активни учесник сопственог "Великог Брата" - бићете дискретно надгледани, а ваши уобичајени поступци - изнова тумачени, добиће сасвим ново значење.
А ствар је крајње једноставна - ви сте само плакали.

Није то нова потреба, јер заједно сте још од тренутка вашег рођена и током одрастања често пута сте га користили. Док сте још били беба, замењивало вам је недостатак говора и морате признати да је било успешно - њиме сте изражавали све своје потребе; да сте гладни, мокри, уплашени, сами. Активирајући га, увек је долазио неко - најчешће ваша мама, да вас нахрани, промени пелене, загрли и привије на груди.

Када сте проходали и проговорили и даље сте га користили; када би ударили коленом о асфалт, како би убедили родитеље да вам купе нову и скупу играчку, како не бисте отишли рано на спавање и у још много других прилика. Али све чешће сте били критиковани од стране родитеља и околине због тога. Речено вам је да више нисте мали, те да убудуће плакањем нећете добити оно што желите.
Штета, а било је баш једноставно.

Поласком у школу, у друштву са себи сличним клинцима, ствари су постале још озбиљније. Сви они су вам постали директни противници у борби за моћ и било који, па и најмањи знак слабости, излагао вас је порузи свих осталих. Уколико бисте пак плакали, дотакли бисте дно: прогласили би вас кукавицом, плачком, а ко зна - можда и девојчицом?

И мало по мало, из године у годину, током периода одрастања, ви сте и најмањи наговештај влажења очију потискивали у себи. Истовремено са њиме, постиснули сте и одрекли сте се великог броја емоција. Постали сте Стена, неко кога ни најачи бол и губитак не могу натерати да покаже своје емоције. Сада је то постало нека врста такмичења међу вама и важан израз ваше Личне Моћи. Само понекад - у тренутцима породичних трагедија, друштво би вам толерисало плакање, под условом да не претерате у томе. Морате бити јаки.

Од стране других оно је доживљавано двојако: као непожељно - јер представља израз вашег бола, личних слабости и недостатка моћи самоконтроле, и као пожељно - јер представља очигледан доказ вашег бола, личних слабости и недостатка моћи самоконтроле.
Зато сте га сакрили за сва времена. Дубоко у себи.

И временом, не показујући емоције и не ослобађајући их се путем плакања, сав тај бол, бес, љутњу, страх и ко зна шта још све, гомилали сте и накупљали у себи, што је у вама створило страховит унутрашњи притисак и бол. Не знајући за други начин, ослобађали сте се тог бола свађама, алкохолизмом, коцкањем, тучама, породичним злостављањем, болешћу и на хиљаду других начина.
Искористили сте све погрешне начине, како не би користили једини исправан - плакање. Дугогодишње интензивно програ-мирање од стране друштва било је толико јако и успешно, да сте били спремни да уништите и свој и живот своје породице, али не и да заплачете. Ви не. Нисте ви девојчица.

Додуше и девојчице-жене све мање то раде. С обзиром да су се све активније укључиле у директну борбу за моћ с мушкарцима, и оне су почеле да се стиде и потискују плакање.

Резултат?
Све више бола и неразумевања.

Зашто Его инсистира на забрани плакања?
Објашњење је врло једноставно.
Наметањем те забране долази до великог нагомилавања енергије коју он користи, како би оснажио и увећао своју Личну Моћ. На тај начин Его умирује сопствени страх од нестајања и смрти, јер му велики прилив енергије омогућава сталан и висок енергетски потенцијал, као и прављење одређених енергетских залиха, за сваки случај. То што је у питању негативна енергија, не да му не смета, већ му чак и одговара

Стога плакање - уколико сте се 20-ак година уздржавали од њега, није у потпуности безазлено. Оно ће вам помоћи да се ослободите унутрашњег бола и притиска, омогућиће вам да успоставите сопствени мир и јасније доживите енергије Љубави, али услед тога, директно ће утицати на слабљење ваше Личне Моћи, а у одређеној мери и здравља.
Зато сами морате одредити меру и степен потиснутих емоција, којих желите да се ослободите плакањем.

Његов значај посебно је важан у васпитању будућих генерација деце. Уколико би током одрастања били охрабривани да све негативне емоције и бол у свакој прилици слободно и уз подршку околине изразе плакањем, врло брзо, то би се директно одразило на смањење свих врста насиља, убистава, па и ратова.
Можда изгледа сувише једноставно, али вреди покушати.

...сте се упутили, али пре тога ипак прочитајте овај текст. Можда ћете у њему пронаћи пар реченица, које вам могу помоћи.

Плачите. То ће вам поново вратити осмех на лице.