ЉУБАВ ИЛИ МОЋ

Вечна дилема, чак иако је нисмо у потпуности ни свесни, jer нешто што извире у нама тера нас и приморава да неуморно проналазимо нове начине на које ћемо изнова и изнова, једни другима наносити бол.

Ко је тај или то, што узрокује настали сукоб?

Моћ.

Зашто она?
Моћ је сила чија унутрашња структура извире на другим поставкама. Она је нека врста психо-магије и психо-културе која приморава особу која је поседује да је непрестано "оплођује". Ова оплодња састоји се у непрекидном обнављању и увећању своје животне силе, при чему сте на неки начин ви потпуно споредни, јер је Моћ самодовољна. Ова самодовољност представља основну жилу куцавицу која је чини невероватно отпорном, при чему се њена отпорност огледа у сталној и непрекидној потрази за новом животном силом. Та сила, толико тражена и неопходна, чини да се особа која је поседује осећа другачијом, од оних који је не поседују.

Моћ чини да све друго избледи у њеном присуству.

Она је понекад убрзивач, али је чешће успоривач и таква каква јесте, прихваћена или одбијена, дела у свету појава и ствари.

Моћ је смрт. Смрт љубави, живота, радости, среће, осмеха, љубави... ох, љубав смо већ поменули, али није на одмет да то урадимо још једном, јер она то и заслужује. Љубав је животодавна, регениришућа и општеподржавајућа сила Универзума. Из ње потичемо, у њој живимо, и њој се враћамо. А између доласка и повратка у нашем бићу углавном постоји празнина - недостатак љубави. Толико присутна, за нас - људска бића, она је на крају листе вредности. Све, али баш све - ма колико да је глупо и тривијално, има предност над њом.

Зашто?

Зато што љубав представља најнесигурнију и најпревртљивију енергију у Универзуму. Барем је то гледиште вашег Ега.
За њега, она је сталан извор несигурности, бола, слабости, не-моћи. Она је главни диверзант који минира све његове покушаје да од живота учини нешто. Да стекне. Да освоји. Да постигне славу и успех. Да остави траг у универзуму. Да освоји и увећа Моћ. Да надживи свој нестанак и смрт.

С Љубављу, то је немогуће јер она живот и све оно што се догађа око ње и са њом доживљава као неку врсту непотребног, али стално присутног комешања емоција. То комешање често пута узрокује појаву бола, условљењу реакцијама људи.

А она?
Да ли можда њен утицај може помоћи особи која је изложена негативном искуству?

Може, ако сте свесни да може.

Љубав вам стално, изнова, упорно и непрекидно од вашег рођења, па до тренутка вашег повратка у духовни свет, шаље таласе Љубави. Због своје унутрашње природе они нису агресивни, наметљиви и груби. Да би их осетили морате уклонити и очистити све наслаге траума, бола, менталних блокада и веровања, јер сви они је спречавају да се оствари у вама.
Када сте празни - празни од мисли, емоција и осећаја физичког тела, када сте само Чиста Свест, тада она хрли и испуњава ваше биће.

И тај спој Чисте Свести и Љубави - тренутак који траје заувек, спаја вас и шири до бескрајних граница Универзума. Иако и даље задржавате свест о себи као јединственом и самосвесном бићу, сада осећате да припадате, да испуњавате и да јесте читав Универзум, те да се сусрет који је био неизбежан, најзад одиграо.