ЉУБАВ, ЕГО И ВИ

Поново ћемо говорити о љубави, љубави са великим Љ.

Љубав је основна материја Универзума.
Да, добро сте прочитали - материја, јер иако невидљива, она је prima materia - основна база за све остале енергије и материје у универзуму. Пре ње ништа није ни постојало, а од ње је настало све што постоји - и видљиво и невидљиво. Она је и гравитација, и светлост, и камен, и трава... и све остало што вам падне на памет. Али најважније - барем за вас, јесте сазнање да сте љубав и ви. Ви све саздани од ње, иако вам та тврдња можда звуци смешно, па и увредљиво. Такви какви јесте, ви сте чиста Љубав.

"Али ја се не осећам као Љубав" - рећићете, "осећам се као Петар Петровић, продавац сам, ожењен - отац троје деце, читам Курир, навијам за Звезду, имам половни "Југо", двособан стан и кредит који отплаћујем. На послу ме баш и не воле, комшије - како који, а жена се пита где јој је била памет.
Љубав, ја? Јесте ли сигурни да ме нисте заменили са неким"?

Господин Петровић није усамљен у оваквом размишљању, шта више, већина вас би могла да потпише његове претходне речи, зар не?
Па да ли смо се онда преварили и проценили вас погрешно? Шта вас то спречава да препознате себе као Љубав? Да ли сте можда некада размишљали о томе?

Иако себе доживљавате као Его, ни он сам није само Его, већ га има у више комада - Мисаони Его, Емоционални Его и Животни Его. Значи у свакој прилици вас има најмање троје (а ако сте барем мало свесни себе - онда четворо). Ви наравно нисте свесни овог тројства и ако вам неко то и напомене, бићете бесни на њега: "Ти то хоћеш да кажеш да сам ја луд, зар не"? - упитаћете га љутито.

Молим вас будите опрезни, јер се ваш Емоционални Его осећа угроженим, па у сарадњи са Мисаоним и Животним Егом - сво троје заједно, можете некоме опасно загорчати живот.
Као тројство - које мисли да је једно, они су и корисни, али истовремено и штетни. Корисни, зато што воде рачуна о вашој сигурности и опстанку, а штетни, зато што скоро ништа друго и не знају да раде. Бити под њиховом контролом и бригом - гледано на дуже стазе, носи вам више штете него користи.

Како год, а где је ту уопште улога Љубави?

Љубав почиње тамо, где се завршава Его, јер су њих двоје у односу као теза и антитеза - где има једног, ту нема другог.

И природа им је другачија.

Его је насилан, некултуран, нападан, воли да се истиче, бори, осваја и побеђује. Воли да му се диве и признају му моћ.

Љубав је тиха, стидљива, слаба, ненаметљива, неборбена и увек ће се повући пред њим. Она се никада не бори са Егом за превласт, већ еонима - који теку упоредо са вашим животима, стпљиво чека да ви после безброј живота најзад схватите да вас Его никуда не води и да уз његову помоћ нећете чути песму своје Душе. Потребни су животи и животи проведени у болу и патњи, како бисте схватили да вас управо Его спречава у томе. Да је он тамничар ваше Душе.

У Еголенду вам је неопходан, јер без њега као да и не постојите, а морате га прерасти, јер ваша следећа станица је - Љубав.

Где нема Ега, ту има Љубави.

Да не будете у заблуди, Љубав није љубав Ега која се заснива на поставкама: "Волим те зато јер ми угађаш", "Волим те онолико, колико од тебе имам користи" и "Волим те зато, јер ти потичеш од мене".
Она је више од тога, то је стање свести које је прва степеница ка слободи - волети све, без обзира на задовољство, корист или припадност, јесте невероватно искуство. То је прихватање и препознавање духа универзума који вас спаја са свиме што постоји. Ако не допустите Љубави да вас испуни, онда сте и даље у тамници Ега.

Стога осетите је и отворите се за њу, скинувши са себе све слојеве Ега. Када они нестану, када ишчезну, онда ничега више и нема - осим вас и Љубави.
Насмешићете се знам - као што то и сам чиним, пишући ове редове. Једноставно је зар не?!