* * *

S obzirom da proteklih 20 dana nisam imao pristupa Netu, iskoristiću priliku da ukratko pojasnim neka dešavanja vezana za ovaj sajt.

Iako se u većini tekstova na sajtu govori o isceljenju trauma, duhovnom razvoju i međuljudskim odnosima, u seriji tekstova o Novom Svetskom Poretku iznesene su tvrdnje koje mogu delovati grubo - pa čak i uvredljivo, ali samo ako su u pitanju laži. Ukoliko je pak u pitanju Istina, onda je sve u redu. šta je šta u njima, prosudite sami.
Iako pomenute tekstove nisam doživljavao kao političke, već kao deo lične potrage za Istinom i Slobodom, u meditaciji mi je od strane Duhovnih Energija rečeno da se udaljim od politike, "jer je politika slepa ulica". Ipak je to posao za ljude drugačijeg senzibiliteta.

U periodu od 2000-2007 godine, bio sam izložen uznemiravanju i zlostavljanju od strane većeg broja kosovarskih, bosanskih i hrvatskih dezertera i izbeglica, što je kod mene uzrokovalo nastanak jednog broja trauma, ali i hitnu hiruršku operaciju.
Povod za zlostavljanje, bila je njihova slabo skrivena mržnja prema (njihov izraz) "Srbijancima" i Srbiji, "...jer Srbija ništa nije učinila za nas, ništa nam nije pomogla, i ništa nam nije dala", "niti su Srbijancima srušene kuće i nisu morali da se sele, poput nas" - dodao bih neizgovoreno.

Da, u pravu ste, svi oni i dalje žive u Srbiji i od Srbije, kao što su to uostalom činili i proteklih 20 godina.

Zašto baš ja, a ne vi, verovatno se pitate?

Pa to je stoga što se vas plaše, ali ne i mene.
Ukoliko ste dobar, bićete žrtva u vašoj porodici i tek ponekad u vašem društvu, Ako nastavite da sledite to što je u vama dobro, vaš život će vremenom prerasti u ono što zovemo "duhovni razvoj", i jedna od prvih stvari koju pri tome odbacujete, jeste Lična Moć. Kakva god da ste faca pre toga bili, njenim odbacivanjem automatski se vraćate na nivo bespomoćnog petogodišnjeg deteta, što drugima postaje uočljivo, čim stupe u domet vaše aure. Kada osete vašu bespomoćnost, prvi će na vas kidisati oni, koji najveštije i najdublje skrivaju svoju mržnju - psihopate, sadisti i kukavice.

Osnovni problem je bio u tome, što su jedan broj zlostavljača bili pripadnici državnih službi, kojima u Srbiji niko ništa ne može, naročito kosovarima. S obzirom da je naša služba odbila moju molbu da me zaštiti od njih, bio sam prinuđen da zaštitu zatražim od NVO-a (Nataše Kandić) i stranih ambasada (američke ambasade) onih država, kojih se oni plaše. Usled toga sam od strane naše službe proglašen državnim neprijateljem, zbog čega sam imao ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.

Istovremeno, s njihove strane mi je redovno hakovan sajt, (nekim) tekstovima je namerno urušavana harmonijska struktura, pri čemu su brisani ili menjani određeni delovi u njima. Elektronska pošta mi je takođe hakovana, a nepročitani mejlovi - računajući i one koji su sadržavali molbe za isceljenje na daljinu, brisani su, što i dalje traje.

S obzirom na sve ovo, očigledno je da je sadašnja društveno-politička situacija u Srbiji takva, da ne omogućava uslove za dalji slobodan i nesmetan rad. Kada dodamo da se ono o čemu govorimo na sajtu, ne nalazi u Knjigama Srpske Pravoslavne Crkve i Srpskog Lekarskog Društva - pa u oba slučaja predstavlja opasan jeretički materijal, dobijamo pravu sliku stanja svesti srpskog društva u 21 veku. Dok se neki spremaju na okupaciju Marsa, mi i dalje jedni drugima trebimo vaške iz krzna.

Iz pomenutih razloga, sajt će verovatno biti u funkciji do kraja aprila, a šta će se nakon toga dešavati s njim i sa svima nama, možemo samo nagađati.

Da se ukratko osvrnem i na nešto, što se tiče lingvistike na sajtu. Tokom čitanja, u većini tekstova naići ćete na stilske, gramatičke i interpunkcijske greške, pri čemu su neke od njih nenamerne, dok su druge pak namerne.

Nenamerene greške su uzrokovane ličnom nezainteresovanošću na časovima srpskog jezika (zbog igranja "potapanja podmornica"), izborom zanimanja kojima sam se bavio proteklih dvadeset i nešto godina, kao i nedostatkom odgovarajućih uslova za održavanje sajta - u pitanju su net-kafei i najčešće rad u "code" modu, uz dosta ograničeno vreme za to.

Namerne greške pak imaju za cilj da privuku pažnju na neki nov pojam ili da ga u psihološkom smislu uzdignu u svesti čitalaca, pri čemu su Velika Slova U Tu Svrhu, Nezamenjiva.
Namerna greška je i namerno ostavljanje grešaka u tekstovima, kako bi čitaoci shvatili da za bavljenje duhovnošću nije neophodna pripadnost akademskoj zajednici, niti je pisanje tekstova isključiva privilegija Ive Andrića. Da li ste seljak ili akademik, sasvim je svejedno, bitno je da ste Čovek - da se niste odrekli Ljubavi, Istine i Slobode u sebi.

Zato ove greške ne predstavljaju omalovažavanje rada grupe bečkih lingvista, jer je taj projekat u naučnom smislu dao dobre rezultate, a u politično-istorijskom, čak i odlične. Odlične po njih, u svakom slučaju.

I na kraju, setih se teksta kojeg sam dosta davno pročitao u "Politikinom Zabavniku". U njemu su opisani život i običaji ljudožderskih plemena iz prašuma Amazonije, pri čemu je napomenuto, da u slučajevima kada nije bilo zarobljenika iz međuplemenskih ratova, kako bi zadovoljilo svoju potrebu za ljudskim mesom, pleme bi pojelo jednog svog pripadnika. Iako u tekstu nisu objašnjeni kriterijumi prema kojima je žrtva birana, mislim da znam odgovor.