ЕГОЛЕНД

"Добродошли, ово је Еголенд и у следећих 70-ак година, ви ћете бити његов гост. Наоружајте се добро и уживајте!"

Овакав натпис, могао би да стоји изнад улаза у породилиште.

Еголенд је производ свих нас.

"Ма немогуће, да се ја питам свет би био много боље место за живот" - рећићете. Питате се и те како, сваки од 6.500.000.000 људи одговоран је зато, што је он овакав какав је сада - пун бола, мржње, патње, злостављања, сиромаштва, болести, насилне смрти. Оно мало доброте и љубави које свако од нас шкрто исцеди и што обавезно наплати истом или неком другом противуслугом, јесте оно, што омогућава овој планети да и даље буде ту где јесте.

Уопште није чудно што има толико криминала, убистава, несрећа и ратова, право чудо је то да их нема барем 10 пута више, јер је свако од нас потенцијална ходајућа бомба напуњена неоствареним сновима, нанесеним неправдама, доживљеним злостављањем, изгубљеном будућношћу. Тетурамо се широм ове напаћене планете бежећи од бола кога теглимо на плећима, тражећи утеху и смисао живота у често пута бесмисленим стварима. Сударајући се једни с другима, некако нам је увек лакше када притом онај други осети мало више бола и несреће, од нас самих.
Тада, као да нешто живне у нама, као да се укључи неки нови извор моћи који нас продрма из дотадашње омамљености и каже: "Хеј, устани, устани и уд'ри га још једном. Овај пут јаче".
И стварно, тако и урадимо - ударимо њега или њу мало јаче него први (случајни) пут и гле, то почиње да делује, већ се осећамо много боље - враћа нам се сјај у очима, ход нам постаје чвршћи, а глас дубљи. Више се не склањамо, не пустамо предост другима и не извињавамо се када некога гурнемо. Што не гледа куд' иде.

Овај пут смо боље научили лекцију - изван овог живота што тече и у који смо уроњени, ништа друго и не постоји. Ни богови, ни анђели, ни ђаволи, ни награда, ни казна... ништа. Свет је то што јесте - арена препуна гладијатора, који у свакој повољној прилици кидишу један на другога.
Уосталом и научно је потврђено да само најспособнији преживљавају и настављају врсту. Природна селекција је сурова - ако су нам очњаци истрошени, а канџе тупе, постаћемо плен.
Научно гледано, то је у реду.

Зато, што више стекнемо и уграбимо, биће нам боље и сви ће нас више ценити, јер смо способни. Да бисмо то и показали, зидамо кућерине са вишком купатила, спаваћих соба, ђакузија, теретана, гаража, базена, приватних зоо-вртова и свега оног чиме потврђујемо и истичемо сопствену моћ, и хранимо завист других.

А као одговор на то, из муља колективне свести израња питање постављено у филму, за кога можда никада нисмо ни чули:
- "Чико, а јел' сав овај лебац твој?"

Да стварно, а јел' сав овај лебац наш?

Јесмо ли нешто оставили за гладне, напуштене, сиромашне, ветеране, избегле, инвалиде, пензионере, хендикепиране, болесне... за све оне којима су очњаци истрошени, а канџе тупе. Има ли га за њихове потомке који гледајући сав тај раскош и моћ јачају очњаке, оштре своје канџе и сањају дан када ће и сами ући у исту такву кућерину, као што је ваша.
Можда управо у вашу.

Можемо за стање у свету оптуживати друге: тајна друштва, похлепе корпорације, поткупљиве политичаре, светске банкаре, моћне државе и колико год да у томе има истине, опет смо ми сами најодговорнији. Ова планета и друштвени односи на њој 100% су у нашем власништву и сваки од 6.500.000.000 људи има по једну акцију у свом поседу. Без обзира на ваш положај на пирамиди моћи света, без обзира на то да ли сте просјак или председник, ваш лични утицај на квалитет живота људске врсте је немерљив.
Одвој'те мало времена да боље завирите у себе и можда ћете се изненадити оним што ћете тамо наћи - у вама има и Љубави, и Праштања, и Самилости, и Несебичности, и Доброте и још много тога што може исцелити ваш, али и бол ваше сабраће. Међутим, уколико одлучите да их вратите у ваш живот и тиме га значајно промените, то неће бити ни лак, ни брз, ни безболан процес.

Многи - нарочито они који су вам блиски, покушат ће да вас одвикну од тога, отежају вам Присећање или бар нанесу бол, како би 100% били сигурни да нисте и да никада нећете ни успети да на тако једноставан начин будете срећнији од њих, јер ваш обновљени осећај "безразложне" Љубави и Среће уноси немир и обезвређује све оно, што су они деценијама стрпљиво и мукотрпно градили.
Остварујући своју срећу на тако "незаслужен" и "лак" начин, ви несвесно рушите темељ на коме се заснива њихова замисао среће - имати што више и бити што моћнији.

Не дозволите да вам угуше и забране Љубав и све што је добро у вама. Не дозволите да вас спусте на ниво њихове сопствене мржње, бола и незнања, и не дозволите да вас натерају да почнете да личите на њих саме, јер без ваше сопствене помоћи никада не могу успети у томе. Могу вам узети све - новац, каријеру, имовину, здравље, па чак и живот, али не и њу.
Ако се сами не одрекнете и не одбаците Љубав, она вас никада неће напустити.

Зато, нека то буде она једна, ваша паметно уложена акција, од чије ће камате осим вас, имати користи и сви остали.

"Добродошли, ово је Еголенд и у следећих 70-ак година, ви ћете бити његов гост. Уживајте!"